Devojka kojom se moj muž oženio

Devojka kojom se moj muž oženio

46
0
Podeli

Devojka kojom se moj muž oženio plenila je samopouzdanjem koje može da potiče samo od osećanja da vas neko istinski i duboko voli… To je bilo vrlo očigledno svaki put kada bi je moj muž samo pogledao.

Osećanje je bilo obostrano. Nadovezivala se na sve što on kaže, neprekidno su se dodirivali, smejali nekim svojim šalama, grlili se… Kada se on vrati s posla, ona bi ostavila sve što radi samo da bi ga zagrlila i dočekala s osmehom uz pitanje: “Kakav ti je bio dan?” I to ne zato što je bila opsednuta “Ljudima s Menhetna” – bila je isuviše velika feministkinja za to – nego zato što je nju stvarno zanimalo kako se on oseća.

Kupala se u parfemu koji je on voleo samo da bi joj se zagnjurio u kosu, ljubio je u vrat i po licu… Nosila je uske majice i skini farmerke, koje je jedva čekala da skine samo za njega…

Venčali su se pre mobilnih telefona i laptopova. Kada je jedno pričalo, ono drugo ga je pomno slušalo. Bili su usmereni jedno na drugo, gledali su se u oči, delili nade, brige i ljubav. Njihova ljubav je imala moć za sebe. O njoj se pričalo. Činilo se da može da izdrži sve.

PROŠLE SU 34 GODINE…

Moj suprug više nije oženjen tom devojkom.
Žena kojom je sada oženjen nije ni blizu tako zabavna i vesela. Godine koje su došle su je čvrsnule, mobilni telefoni je ometaju, brak ju je iznenadio.

Ja sam ta žena. Nekada sam bila ta devojka.

“Promenila si se”, kaže mi muž.
I u pravu je.
Ne znam da li su hormoni za to krivi, ali ja svakako više nisam ta devojka. Više se ne nadovezujem na sve što kaže, sada kada radi od kuće, zajedno smo 24 sata dnevno sedam dana u nedelji, imam više obaveza nego ikada zbog svog posla i priznajem – više vremena provodim sa svojim telefonom i laptopom nego s mužem.
Od tog silnog sedenja sam se ugojila. Kilogrami su porasli, ali samopouzdanje se smanjilo i kad priđe mojim bokovima, ustuknem.
Zaboravila sam na onaj gel za tuširanje od jasmina, koji tako voli.

Tako je lako upasti u rutinu, bilo koju rutinu, kada ste tako dugo u braku… I još je lakše opravdati postojanje te rutine, jer, stvarno, ko može da održi onu strast s početka posle 30 godina?
Pa kad se poljubimo u obraz umesto u usta ili proveravamo Fejsbuk dok ono drugo priča, ličimo na jedan od onih starih parova. A sasvim sam sigurna da ne želimo da budemo takav par.

Želim da se smejemo zajedno kao nekada, sklonimo telefone kada pričamo, da se setimo zašto smo se zaljubili jedno u drugo… Želim da pogledamo jedno drugo i osetimo onu toplinu… Želim da provodimo više vremena planirajući putovanja i pričajući o računima, da više ne uzimamo jedno drugo zdravo za gotovo i da shvatimo konačno kakav je blagoslov naš brak.
Znam da i on to želi iako se i on promenio, Ali kada ja uložim samo malo napora, stvari se promene. I pomere. A možda je to sve što nam je potrebno – još jedna promena.

Udaljiću se od kompjutera, izuću papuče, kupiću parfem od jasmina i pitaću muža kakav mu je bio dan.
Skloniću telefon u drugu sobu i slušaću šta mi govori. Držaću ga za ruku i podsetiću ga da sam ispod svih tih slojeva majčinstva i krize srednjeg doba, to zapravo ja, ona stara. Reći ću mu da ga volim i gledaću ga – stvarno ću ga gledati – sve dok ne vidim u njegovom oku onu iskru zbog koje je ona 22-godišnja devojka bila tako blistava i srećna.
Zato što ponovo želim da budem ta devojka.

izvor blic.rs